...Da bih preživela...
Tražio si mi da te ne zaboravim,
da mislim na tebe ako mi zafališ,
jer samo tvoja uspomena
bi mi usrećila dušu.
Ali ako te zamislim smejajući se
u prazninu padam, ali sporo.
Jer ovaj bol koji imam unutra,
ne liči na ništa.
Ni na tvoj miris, ni na tvoje poljupce,
ni na ljubav koju si mi davao.
Ova hladnoća koju osećam.
...Ne liči na ništa...
...Neću da te poljubim...
Hodajući ulicom
sa mojim čizmama
i mojom šarenom odećom.
Skoro će kiša!
Misleći šta ću reći kada te vidim.
Istina je da me očarava način
na koji...
Sam se ja zaljubila u tebe,
i započela da osećam...
Da tvoja ljubav puni moja shvatanja
i moje dane bojama.
Znam da sam već luda zbog tebe,
nemam načina da čujem, ne želim,
večno znam da si za mene.
...I pomeram se...
...Zoveš me, pričaš mi,
dosadiš mi i ne znam zašto.
Ista rutina,
uhvata me, tera me da trčim.
Tužno je da tuga,
želela sam da pobegnem.
Kakva sreća,
da sada dolaziš da raskineš.
Zaradila sam tvoje zbogom,
toliko mi je skupo izašlo.
Milion noći bez tvog glasa.
Ne brini za mene,
sada se osećam bolje.
Skoro da se razočaram...
Powered by blog.rs